Gordana Sarić (Crna Gora) - književni profil

ПЕНЗИЈА

Пробуди се и погледа на сат. Пет и тридесет. Као и свако јутро устаје у исто вријеме и ако не мора нигдје да иде. Нико га више не чека и не тражи. Цијели дугачки дан је пред њим. И читав низ других једнаких и безличних. Већ пет година је доктор Синиша у пензији. Колико је раније желио те дане одмора далеко од пацијената, борбе за живот, операција, оптерећен бригом да ли ће рана зацијелити, хоће ли рука или нога правилно срасти? Био је одличан хирург, савршено правио рез, ушивао шав. Зато су сви жељели да их баш он оперише. Познат и цијењен, свугдје је позиван и дочекиван са највећим и најдубљим поштовањем. Годинама је водио болницу, био политички активан, почасни члан бројних културних и спортских друштава. Без њега се није могао замислити ни један пријем, ни једна манифестација.

За кућу и породицу није имао времена. Навратио би само да се пресвуче, освјежи и поново длазио остављајући за собом широки мирисни траг. Мноштво одијела и кравата чинили су га увијек беспрекорно елегантним и шармантним. Пословна путовања по земљи и иностранству, стручна усавршавања, конгреси, симпозијуми, чинили су му живот разноврсним, занимљивим и угодним. Био је задовољан собом и срећан због угледа који је уживао. Његовој привлачности жене нису могле одољети. Свака се поносила ако би јој се обратио и упутио комплименте и завидјеле једна другој ако би некој посветио више пажње. Ипак, није се раздвајао од главне сестре, дугоноге црнке Миње. Сви су знали за ту везу осим јеног мужа и његове жене Смиљке, њежне, тихе и скромне која је ћутке прелазила преко његовог начина живота и без ријечи подносила сва одсуствовања и путовања. Гајила је два сина, предано водила домаћинство, бринула о поретку у његовим ормарима, његовала цвијеће, неуморно гледала филмове, читала хороскопе, везла гоблене и била спокојна и срећна.

А питала се шта би он и радио кући? Телевизију и филмове није гледао, није читао белетристику, цвијеће није волио, говорио је да га подсјећа на гробље, презирао је хорорскопе. Тако ништа заједничко нису имали, чек ни тему за разговор. Досађивао би се у кући, ометао је у њеном уобичајеном дневном редоследу. Била је средњошколка, он апсолвент кад су се упознали. По огласу је дошао код њих да станује. На први поглед су осјетили симпатију и ускоро нису могли једно без другог. Кад је остала трудна вјенчали су се. Послије двије године Синиша је дипломирао и дошли су у његов родни град. Није зажалила што је напустила Београд, што се удала. Вољела га је и обожавала и било је довољно да увече дође кући и упути јој лијепу ријеч. Никада јој ништа није недостајало. Могла је да се лијепо облачи, да иде куда жели. Ништа јој није бранио, нити јој пребацивао, ни вријеђао је. Увијек је био учтив, пажљив и њежан. С путовања јој је доносио поклоне, јављаао јој се али је читав живот  проживио без ње на себи својствен начин. Десило се једног јутра да је на узглављу Смиљка ронашла писмо у коме јој је Синиша признао своју дугогодишњу везу са Мињом. Писао је да жали што се тако десило, да он њу цијени и поштује, али без Миње не може и одлазе у други град да живе.

Све потајне слутње и стрепње дубоко потискиване и одбациване сад су избиле и лудо се разиграле у њеном тијелу. Али нека дубока тајна сила обуздала је те хистеричне вртлоге и страсти, бол и патње, стегла их чврсто у своје окове не дајући им да се размашу и покажу своје пакосно и унакажено лице. Смирила је захуктале немире, навукла челичну маску пркоса и хладноће и одлучила да ником, ама баш ником не призна то што се десило. Рећи ће свима да је он отишао на један дужи службени пут. Послије мјесец дана Синиша се вратио. Покајао се, рекао је, може ли да му опрости? Само је климнула главом задовољно се смијешећи и никада, читавог живота о томе му ни ријеч није прозборила. И тако увијек у трци, журби, послу са свим обавезама и женама, није ни осјетио како је вријеме брзо и неосјетно протекло. Вихор година одједном је исчезао пред овом огромном празнином, пред бескрајно слободним временом са којим одједном није знао шта ће. Како и чиме испунити тај бездан у њему, ту пустош у души? Не зна шта да ради, куда да иде? Све му је бесмислено и без циља.

Ујутро рано излази, срета се с људима, а по њиховом понашању зна да није више као прије. Стисци руке су хладнији, осмјеси леднији, понеки пријатељ га за савјет упита, али све је другачије, отуђеније, хладније, без оне дубоке срдачности и некадашње сервилности. Сви су с њим  пуштени, њему равни, чак ни жене га више не примјећују и не труде се да му се свиде. Схватио је, сагледао истину: док им је требао, док су од њега зависили, свијали су се, додворавали му се. Сад кад је одслужио своје, кад више нема моћ, кад не може да чини услуге, показали су своје право лице. Одавно није добио никакву позивницу за пријем, изложбу, промоцију, свечаност. Као да више не постоји. И то је људска судбина.

Радити, великодушно себе даривати, а онда кад више не може да користи, одбаце га без милости и кајања. И на шта се своди живот? На оно што је прошло, сјајно, бљештаво и лажно и на оно што тек треба да се осмисли, створи нови свијет, истинит, једноставан и обичан. Треба навикнути да живи без горчине и жаљења за прошлим, наћи нова задовољства у малим и ситним стварима што живот значе. Никада није слутио да вријеме које му је увијек бјежало, измицало и  едостајало, може тако нагло да успори, да се обезвриједи и изгуби свој смисао и значај. Треба научити да иде полако, живи одмјерено и прихвати све будуће као нешто неминовно и судбински одређено.

У трену је протекла младост, неосјетно, као кап росе са цвијета, а пред њим је сад сурова стварност и свијест о пролазности и безимени јад и тегоба кратког вијека и славе човјекове. Сад је све без догађаја и значајних ствари. Сам је са лијепим сјећањима и тешким бременом неизвјесности у грудима.                 

Послије успјеха, славе и похвала, иза ријечи поштовања и хвалоспјева, треба се суочити са  мијешком у пролазу, хладним стиском руке и оним необавезним: -Сврати докторе, што те нема-? Вратити се себи и пронаћи нешто ново, једноставно, своје, смисао и значај, помирити се са обичним, приземним стварима, помирити са свим што долази и схватити да је свако

изложен тој стрепњи, мислима тамним и нејасним. Изузетка нема. Сви путеви воде истом циљу, истом крају нежељеном. А и тијело којим се накад поносио посто¬јало је све опуштеније, млитавије и немоћније пред наглом и све видљивијом старошћу, која се као пријетња надвијала над њим суочавајући га са самим собом. Нико и не слути његов страх од будућности све теже, суморније и празније, од тишине, од себе од свега, Пун је само сјећања, мисли које не исказује, крије, али с којима непрестано живи. Прошли живот, умјесто да блиједи и нестаје, све више потискује овај садашњи кога неће и не може да прихвати.

Младост, љубав и рад, то је све што живот даје, то су праве радости и среће, све остало је само привид, замјена за живот. Сада младости нема, ни љубави нема, ни рада, ни наде, само тјескоба и чекање нечег што неминовно мора доћи.

 

 

NA PERONU

Sretosmo se na peronu dok se tiho veče budi

I oči nam zasijaše čudastvenim plamom,

prosuše se želje davne niz drhtave naše grudi

a duša se s dušom sasta u pogledu samom.

Spojiše se oči žarne leptirovim treptajima

iskra sjajna magičasta poput bljeska munje sinu

I obasja srca žudna biser tajnom zatočena

Pa ponese vrelim dahom rumen nebu u visinu.

Ruka ruci sama krenu, nebo se rasplamsa,

Svaki dio srca predade se uzdisaju

a žudnja ko cjelov topla grudi zatalasa

I utonu bezvremena u plamenom tom beskraju.

Naših čežnja zatočenih spadoše okovi

pustismo osjećaje da govore sami

al u času čarobnome dodjoše vozovi,

svako svojim podje, nestasmo u tami.

 

DA TE NEMA

Da te nema pjesme bilo ne bi

ni čežnja da nebu me nose

ne bi bilo zanosa kojim hrlim tebi,

zagrljaja što daljinom samo osjete se.

Ti si razlog radosti što ko sunce sine

I ponese tvojim obalama

gdje čekaš s druge strane mjesečine

da me otmeš iz ruku osama.

Samo ti mi pališ zvijezde da mi sjaje

da ne plašim se sjenka iz mrgodne tame

a ljubav što od snova postala je

šalješ treptajem vasione same.

Skidaš mi bijelu haljinu samoće

i u srce brižljivo me svijaš

čuvaš ljubavlju bijeloga andjela

I u naručje ko dijete privijaš.

Sve si srećna snove probudio u meni,

sve nemire dok čekam ti glas,

blagoslov si neba, trepet bezvremeni

misao svjetlosna, potreba I spas.

 

IZMEDJU TEBE I MENE

Izmedju tebe I mene putevi neprohodni,

nedodiri beskrajem skriveni,

izmedju tebe i mene čežnje tvojih noći

za nekim nježnim jutrima u meni.

Izmedju tebe i mene snovi od usamljenosti,

nedolasci u kojima i nada se gubi,

samo isto nebo nad nama bdi

i isto sunce usne nam ljubi.

Moje te ruke žele I duša ka tebi kreće

tamo gdje pogledom ljubiš ptice bijele

i šalješ ih ko glasnika žudnje što sagoreti neće

da bar one premoste duge iznad vasione cijele.


 gordana saric

Gordana Sarić, profesor francuskog I latinskog jezika piše ljubavnu I dječiju poeziju kao i pjesme o miru a ima i 2 knjige proze.Takodje se bavi i prevodilaštvom. Rodjena je u Konjicu a studirala u Sarajevu francuski i latinski jezik i bila spiker u omladinskim emisijama Radio Sarajeva i član Akademsk OG Pozorišta Slobodan Princip Seljo, gdje je i dobivala nagrade za glumu.U Konjicu je  u pozorištu Neretva režirala i igrala glavnu ulogu u predstavi Jelena Ćetković.

Sada živi i radi u Nikšiću gdje je vrednovana i cijenjena. Aktivna je članica brojnih Društava,organizatorka i voditeljka kulturnih manifestacija. Dobitnica je najvećeg priznanja Nikšića “Nagrade oslobodjenja grada 18 septembar” za izuzetan doprinos u oblasti kulture. Gordana je čitav život posvetila kulturi, umjetnosti i humanizmu,pa je dobila i prvu nagradu kao volonter godine Crne Gore. Njena zbirka dječije poezije KRALJEVSTVO ŠIGI MIGI  je bila proglašena najboljom knjigom godine od strane stručnog žirija „Udruženja književnika za djecu i omladinu Crne Gore“ a njenih 30 pjesama o slovima su komponovane u PJESMOSLOV i uče se u drugom razredu Osnovne škole.Čest je gost vrtića i škola.   Objavila je 20 knjiga.
Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja a pjesme su joj objavljene u brojnim a ntologijama i zbornicima.

Imala je 22 autorske književne večeri u Crnoj Gori, od kojih 5 u Beogradu na prestižnim mjestima,  a učesnik je mnogih internacionalnih i svjetskih festivala poezije.Nastupala je u cijelom Regionu kao i u Maroku,Tunisu, Italiji, Belgiji i Rumuniji gdje je na festivalu u Bukureštu osvojila titulu vicešampiona svijeta a na evropskom prvenstvu u Sinai dobila titulu ambasadora kulture Evrope. U Rimu je od Društva “Verbumlandi Art  “dobila
Nagradu za izvrsnost i 2 medalje za pjesme o miru .Takodje je dobitnik mnogih Povelja za promovisanje poezije, ljubavi I mira širom Regiona u Hrvatskoj.BIH, Srbiji a dobila je i Povelju Udruženih nezavisnih izdavača Srbije za njegovanje romantizma i klasike u poeziji kao i Nagradu Poetskog Kluba "Vladimir Mijušković" iz Nikšića. Njene priče je objavljivala POLITIKA i POLITIKA EKSPRES KAO I časopisa BAZAR, gdje je imala i 3 intervjua,a dobila je drugu nagradu za pricu u Donjem Milanovcu i prvu nagradu za poeziju ŽUBORI SA MORAVICE,a nagrada je bila štampanje knjige.

Gordana je na medjunarodnom Festivalu u Bukureštu proglašena šampionom poezije Evrope za 2020 godinu. Svjetsko Globalno Društvo iz Indije izmedju 7637 članova uvrstilo je Gordanu u Porodicu Društva od 17 članova i imenovalo je za administratora grupe za Crnu Goru i šire.Njena poezija je zastupljena u Svjetskoj Antologiji o miru medju pjesnicima 136 zemalja kao i u svjetskoj Antologiji haiku poezije u Japanu.Dobitnica je i druge nagrade medjunarodnog festivala Mesopotamia u Beogradu kao i prve nagrade za priču Udruženja slobodnih umjetnika Australije u Čačku.I najnovija prestižna nagrada ZLATNI TRAG joj je stigla iz Smedereva od Umjetničkog Kluba RASKOVNIK.U organizaciji Motivanational strips i Saveza pisaca svjetskih naroda na svjetskom takmičenju najboljih pisaca za 2019 godinu. Gordana je na listi pobjednika sa Diplomom 1 za IZVRSNOST. A na internacionalnom takmičenju u Italiji CITY OF GALATEO Antonio Ferrariis Regine Reste Gordana je dobila PREMIO SPECIALE.I najnovija nagrada  SERTIFIKAT za IZVRSNOST stigla je od Globalnog literarnog Društva iz Indije.


Bogata BIBLIOGRAFIJA Gordane Sarić, koja iznosi 1050 jedinica, objavljena u bibliografskom časopisu Nacionalne Biblioteke sa Cetinja, govori o njenom svestranom dugogodišnjem radu i prisutnosti u brojnim medijima.

KNSINFO/14.3.2020.g.

O nama

Aktivnosti koje je Udruženeje realiziralo samostalno ili u saradnji sa drugima spadaju u arhivsku građu čime se dokumentuju programske aktivnosti KNS-a tokom svog društvenog angažmana na polju kulture i umjetnosti.

Tokom javnog djelovanja udruženje je otvaralo prostor za autorsku prezantaciju umjetničkog stvaralaštva mladih autora koji su uobličavali lični umjetnički izražaj u konkretno oblikovane ideje u vidu javnih manifestacija - putem kojih se prezentiraju umjetnička djela i radovi, kako članova KNS-a, tako i suradnika.

Get in touch

Kontakt

Udruženje za kulturu
– Nova svjetlost
Džamijska 9, 71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
+ 387 61 524 505
knsinfo1@gmail.com

Facebook stranica