NAJGLASNIJE... U GLUVOM DANU
Podelilo se nebo na zone.
Tvoje, na toplom jugu Egeja,
moje, na umirućem istoku sna.
U priči vlastitelja sudbe
što nebo dele kako je zapisano.
Putuj Ti u svojoj reci mirnoj,
ja te olujom pratim u pesmi
dok spavaš, dišeš, drugima blistaš.
Na pozornici lestvice
ja sam ona donja nota
što gine u preludijumu srca.
Govoro, govori jače.
Od tvog glasa meni se smeje
meni se plače,
k'o novorodjenče kad ne zna zašto boli.
Govori, izbori svoju moć
Ti, maestro,
meni je drago da si mi u pesmi.
Govori jače
meni se peva, meni se slavi
dok devojački san grudi lomi,
u danu koji nema trajanje.
Govori,
govori najglasnije
da urežem ti glas, reč i i ime.
Govori … dok mi se grudi drobe.
Kad noć pokuca na prozore
začućes bezglas, gluve sobe.
Tvoja pobeda
je moj poraz.
Najdana
Kako si mogla Najdana
da rastužiš anđeoske oči.
Svice da ubiješ monstruozno
i pokosiš najdivnije devojčice?
Zašto si nepročitane knjige poslala
u dom za napuštenu decu
i nedovršena slikarska platna
stavila na izložbu radosti..?
Verovah milosnom dlanu
pravednih šaka,
a ti si me razbaštinila tačnosti.
Ubila si bogate plemkinje
da bi sirotinji držala čas o nemoralu.
Poslala Pira da nevine porobi
i prostrla ruže njegovoj vojsci.
Dvojne istine imaju dve grbe
kamiljih muka.
U koje lice da zaviri vek!?
Dvojnicu sam tvoju dala dušmanima.
A, Ti si kukavički pobegla one noći
kada su Bogovi sudbinu ispisivali u Kremlju.
Pomerila si tavanice iznad dometa ženske logike.
Kako si mogla Najdana
da zacrniš stepenište do pravde?
Okrenula si leđa najistrajnijoj u veri,
kasno uočih prljavi ples jezika
u noći satenske beline.
Najdana,
čuješ li jauke kroz tišine,
tako polomljena ogledala vrište!
Avaj, Ženo
Kad usniju položari sviju tajni
i odmorno nebu shite sladostrasi
ti me poznaj lučonošo.
Osvetli se nebopuće
duš-nevernoj
Svespasivo uvis drhtni.
Lomno beja vaznesenje
pesme krotke,
sanče svilom izveženo
sred trnjine.
Kurjak silan medju lisicama
ovara slad osanice.
Požarnik sred divljak šume.
Opreli se sanoputi
uvezli se jav branici.
Ni tamo ni amo mirak
Avaj, ženo žen nežnice
Kud će s tobom nebar sudni?!
Intrige muške
Govorio si:
Beži, dok te krila nose lakoćom leptira.
Zamoli nekog drugog za ples.
Opi se, svi su već prekoopijeni...
Zategni kičmeni stub dok se pesma
ovija oko tananog struka,
ja volim da gledam
kako se topla bedra njišu
kao mali čamci...
Ja te neću odvesti na putovanje života.
Ne želim seljakati tvoje ušpalirene kaktuse,
niti gledati postporodiljsko telo nakon
trostrukih porodjaja.
Govorio si
Budi svačiji cvet.
Beži dok te britva jeseni
ne poseče sa poljane.
Pusti pčele u bagremare, medove daj svima,
trebaće i tebi lek.
Zakotrljaj sreću sa najvišeg vrha.
Na podnožju planine
trebaće ti rosna suza da omekša travke.
Idi u svet,
svet ima svoja crno bela pravila.
Ne privijaj gnezdo uz prvo bukovo drvo,
šuma ima načina da te pokori.
Budi divlji cvet na početku,
a pitoma na kraju
da te muške intrige ne povrede,
jer i najtvrdji orah kad zbaci
zelen košuljicu
lako se meša u žito.
Obgrlice
O, ruke moje, opale brezove grane
što vetrovi bacaju s neba na dno
uredite posmrtno mesto pesme
nek' joj duša olista, a kosti okorene.
Izmestite se zavetrine hladova
na mesto bliže glogovom cvetu.
Ima li i duša biljaka greh kao drvo
ili pesma snena mora da sagori?
Oruko britko oštrica seče
nemilosi vršljaju šumen- pesmom.
O, ruke bestragnice od kupinove krvi
prolite nebesom, mesto humnom boje.
Izvadite srču pesmi bogaljnici
u živoj srži godovog danka.
Vrleti od usuda brezovog soja
snevotrepni šumaraju belom pesmom.
O, ruke od trupa pesme otkinute
uredite opelo dostojno.
Kad zlatovezno resanje ošumi selom
da brezin grm i nebo
obgrlice - temelj budu.
Nerandža Kostić, rođena je u Požarevcu 1965. Danas živi i stvara u Mosni, kod Donjeg Milanovca.
Ljubav prema knjizi i pisanju nasledila je od oca učitelja, koji je usmeravao i podsticao da sve emocije i zapažanja beleži u dnevniku. Susret s prvim nagradama u osnovnoj školi i osećaj povratnih emocija publike, u žaru recitovanja, zauvek je u duši deteta obeležio putokaz.
Ljubav je obeležila njen život, što se odrazilo na poeziju koju danas piše. Ljubav prema deci, prirodi i ljudima ali i bol kao neminovnost životnih dešavanja.
Majka je troje dece, borac protiv svih vrsta nasilja i zagovornik istinoljubivosti u pisanoj reči.
Prva knjiga pesama objavljena je avgusta 2017. pod nazivom ,,Ispod kože " , a druga ,,Amanet mosnjanskih kiša" 2020. u izdavaštvu ASoglasa iz Zvornika.
Na medjunarodnim konkursima osvojila je pet nagrada. Prva nagrada ,,Sodruženstva" u Rusiji, druga na ,,Mominim danima" u Beogradu, u organizaciji književnog kluba ,,Plava ptica", potom dve nagrade na pesničkom konkursu u Bečeju koje priredjuje knjiž.klub ,,Petar Stokić". Najupečatljivija je upravo prvonagradjena na konkursu ,,Kaži- Dosta" povodom obeležavanja svetskog dana borbe protiv nasilja nad ženama u Smederevu, novembra 2019.u organizaciji SKORa.
Učesnik je mnogobrojnih medjunarodnih zbirki poezije. Pesme su objavljivane u književnim časopisima i portalima za kulturu. Neke od pesama prevedene su na engleski, ruski, makedonski i bugarski jezik.
KNSINFO/21.8.2020.g.