1. Armin Bolić (BiH)

2.  Denis Dželić (Danska)

3. Zdravko Odorčić (R.Hrvatska)

4. Nikola Šimić Tonin (R.Hrvatska)

5. Mehmed Meša Delić (Njemačka)

6. Veljko Bosnić (R.Srbija)

7. Mirjana Tomović (BiH)

8. Hanifa Ahmetašević (BiH)

9. Edin Šarić (Austrija)

10. Mirsada Bibić Šabotić (Crna Gora)


 Mirsada Bibić Šabotić (1966.)

Crna Gora

ĆUPRIJA NA DRINI

S lukom poput polulopte
Priljubljena uz stijene
Leži vjekovima
Uhvaćena u kršu divljine
Stapa nadu uz obale
Upletena u vijenac ljudstva
Ćuprija na Drini
Svjedoči...
Svjedoči o nemilom vremenu
Čuva sudbinu neprolaznih stvari
Kroz nju teku vjekovni vihori
Gdje se čovjek sa istorijom bori
Breme nosi neprolaznih ćudi
Stalnost joj kroz vjekove rudi
Nijem je svjedok davnog vremena
Vitaka i bijela kamenom srezan
Epitaf joj odnijela Drina
Stožer krasni vjekovna bina
Bez neimarovog posljednjeg pogleda
Sjajem svojim stoljeća dotakla
Istoriju riječju je pomakla
Vječnost joj je usud neprolazni
Građevina sa moralnom svrhom
Andrić ju je perom isklesao
Darivao svijetu od zanosa divu
Sjajna luča lukove joj krasi
Duh Andrića ne da da se ugasi
Ćuprijo na Drini, kulo od safira
Kamen ti je smaragd koji blista
Ti si krasna istorijska bista

 


 

Edin Šarić (1965.)

Austrija

ZEKO MALI

Vedro nebo, puni mjesec obasjava,
na njemu sjajna zvijezda spava.
Mraz inje po granama prošarao,
zeko mali svoju majku tražio.

Lijevo-desno skakutao smrznutih nožica,
tražio gdje je njegova majčica.
Mjesec mu se s`neba smije:
"Gdje ti je majka da te ugrije?"

Prozor otvori, zekina zabrinuta majka:
"Uđi zeko, zima nije bajka!
Majko, ja bih se još igrao,
biserno inje s`grana tresao!"

Žureći utrča u svoju kućicu,
pa zagrli svoju zabrinutu majčicu.
"Majko, majko, ti jedina majčice,
u hladnoj noći čuvaj svoje zečiće!"

 


Hanifa A
Hanifa Ahmetašević (1956.)
BiH

 

STIHOVI MOJI

Davno sam spoznala
magiju ovu,
da stihom
može da se voli.


Pohrlih u stih
staviti sebe i utkati tebe.

Utkah te duboko
u srce svoje.
Sada mi kolaš kroz
vene moje.

Ovo je za mene
neko nepoznato vrijeme.

Ali te volim,
volim te do boli.
Volim ovu slatku bol.
Volim stih svoj.

Voli me pjesmom/stihom, u ime Boga,
mnogo ti hvala.
Ja ti za drugu ljubav,
nemam baš dara.

 


Mirjana Tomovic

Mirjana Tomović (1957.)
Bosna i Hercegovina

SUD VREMENA

Kad savest dopusti
da glavu pogne pravedan
i pred porokom ustukne,
da apsurdima zatečen
mudar zaćuti i hrabar zastane,
da pošten bude ismejan
i u kaljuzi tuđih nedela
netragom nestane,
svest se pomrači
i um senkama zarobljen
mane vrlinama proglasi
a razum apatijom uspavan
dobrovoljno pristane na okove
i kao omađijan
poveruje u skaradne predstave
gde istina dobija oblike
uticajima nijansirane
a čovek ugled stiče
na sceni moći i pohlepe
gde poraženi glumi pobednika
pa pomoću straha i iluzija
koristi neljudsko u ljudima.

Vreme tad neosetno
razmatra formulu razaranja
sakuplja tragove zbivanja
i za pokoljenja buduća
sudi epohi i delima
u kojima je na sraman način
izgubila pravda
hrabrost, poštenje i istina.

 


SVEDOCI NEMIRA

Mnoštvo prašnjavih knjiga
sa prepunih polica
gde je natpis „Istorija“
ugraviran na mesinganoj ploči,
kao na straži večitoj
nad humkom prošlosti,
o vekovima i čoveku
nemo i postojano svedoči.

Knjige stare i tek odštampane
u nizu beleže nasilje
žrtve, seobe i razaranje,
a kao po nepisanom pravilu,
sve bez razlike,
zaboravu prepuštaju mir i spokoj
ističući samo sukobe
i vekovno besmisleno stradanje.

Čuvaju tako od zaborava
promišljeno odabranim rečima
slike istrgnute iz prošlosti
u drevnim i novim zapisima.
Za žrtve vezuju brojeve
za bitke i poprišta datume,
a za imena pobede,
titule, vlast i osvajanje.

Neke tajne među redovima
pažljivo od pamćenja skrivaju
igrom reči i velom vremena,
a druge nehotice razotkrivaju
sledom smisla i posledica
odluka i davnih događaja.

Koliko prosute krvi nedužnih
upije jedna stranica?
Koliko se tuge nemoćnih
krije između svakih korica?

Koliko je uistinu bilo vrlina
u onima koji su slavljeni
kao pravedni i pobednici?
Koliko je istine u zapisima
o ugledu, moralu i hrabrosti
i koliko je zaista
u paklu cikličnog stradanja
stalnih nemira i neizvesnosti
između prevlasti, intriga i sukoba
u čoveku kroz istoriju
bilo istinske ljudskosti?

 


veljko bosnic

Вељко Боснић (1956.)
P.Србија


ЗОРОМ УСКОМ СТАЗОМ ХИТАМ

Зором уском састазом хитам сусрету који нас чека и одлаже смјехом посљедње мирисе сна.Будим се све теже,помисао на садашњи дан враћа ми главобољу пуном снагом,ко маљем ударен посрћем у кревет.
Зором и лаганим сном трчим том стазом .Не освћем се онамо ,то сам давно прошао,безброј пута уназад.Бодљикавом стазом,путујем около и сабирам све те дане које капљу кап по кап...

Ливадом и скидам се ко пас шарене огрлице,док се грле и љубе два пијанца у углу кадра,јефтиног филма,ограде од врбових прутова,патуљцима који нам се смију.Ноћ заспала уском стазом,гдје чека матори бјели анђео,уморан од покушаја,промашаја и подизања.Зарастао у немоћ и пролазност која нас кад тад –клепи по глави,тек толико да осјети, гдј смо и каквим смо.
Сувише отуђујемо све што видимо,сувише све туђе приписијуме себи халапљиво грабимо и једемо све што хода.Сувише је све то.
Зором уском стазом,са бисагама које чекају остављених лица ,полазака,путника само што никако да се отиснемо у нешто видњивије.То бестидно скидање на крају пута.Дрскости...
У плавој ноћи-звјезданој прашини,остављени трг свевишњег.
У плавој ноћи сузама окупан крај одбјеглог на дну рјеке остао је нанос смрти љепљиве и пригушене немоћи, плавим уским влажним ходником,зором чекам-зором уском сазом хитам,даље.

 


Mehmed Mesa Delic

Mehmed Meša Delić (1951.)
Njemačka


ELEGIJA

Moj evlade ne mogu te zaboraviti,
danima, mjesecima, godinama u kojima tebe nema,
ah, kako je teško bez tebe svijetom prolaziti,
da li uopće ima smisla bez tebe i živjeti?

Često razgovaram sa srcem, dušom,
a mislim da tebi tepam dok te ljuljam u bešiki.
Sjećam se tvojih obraza i usana
imaše boju zrelih trešanja.

Kosa tvoja, oči tvoje, usta tvoja...
Bili su dar Božiji,
prstiće tvoje u mojoj kosi još osjećam,
a osmjeh i pogled tvoj ozari kao izlazak sunca.

Al', za tren jedan sve nesta k'o san
umjesto da te vile zagrle oko struka,
zagrli te ruka dželata oko vrata,
a ti evladu moj bez muka i jauka
zatvori oči, izdahnu,
a meni u srcu otvori se mezar
u kome dok živim počivaš.

 


nikola simic tonin

Nikola Šimić Tonin (1962.)
R.Hrvatska

NIŠAN

U tišini potočarskih mezara
gladi nišan stara majka
nišan strijeljanoga sina.
Sa nišanom razgovara:
-Lijep si,
gladak,
k'o lice moga sina,
a hladan k'o smrt

Memorijalni centar Potočari, Srebrenica, 30. 9. 2016.

 


 zdravko odorcic

Zdravko Odročić (1951.)
R.Hrvatska


NOĆAS JE UBIJENA LJUBAV

Bljutavi poljubac osušio je tvrde usne
U suhim očima ugasle se naše slike
Dodiri tijelo bodu k'o morske kapi
Odkorakom u bedrima strast zamrla

Ljutnja izjela mržnju u ravnodušnost
Raspale se suze u mrljavu tečnost
Oživjela duša zgazivši u nutrini bol
Patnja se utopila tik do samog srca

Snovi se ruše jutarnjim suncem
Iz zamršenih prstiju dodir istrgnut
Na hladnim jastucma otisnut kraj

Isprazni osjećaji zapeli u oblacima
Umjesto kapi na tijela pada led
Koža ne boli al' ubijena je ljubav

 


 Denis Dzelic

Denis Dželić (1954.)
Danska

RUŽIČNJAK

U ružičnjaku
mašte moje
zamislio sam te
kao cvijet,
stavio u pjesmu
jer nisam želio
da ta ljepota
nestane u meni.
Nek osjeti
njen opojni
miris cijeli svijet.

U tom životu
zamišljenom,
ja vidjeh njenu
čistoću,
nevinost i ljepotu.
Zavela me nježnost
plišanih latica,
probudila maštu,
pa ostavila.
Sad ko sljepac
pružam ruke i
tražim je.

Iz lijepih stihova
moje bašte
i tamno crvenih
pupova nadahnuća
izrasla si
u mirisnu ružu.
Postala si sultanija
staklenika.

Maštom umjetnika
si tkana,
ruka muške žudnje
ti je hrana,
stihovima sjete
zalijevana,
dušom pjesnika
mirisana.

U pjesmi sam oživo
najljepšu ružu,
dao joj tvoje lice,
na nježne usne
stavio meke latice.
Da me njima ljubiš
u noćima dugim,
dok hodam
ružičnjakom
nemirnog sna
i razum gubim.  

 

PLAČ U SNU

Između postelje,
preko naših snova
tekla je sjajna
rijeka mjesečine.
Iz žubora m`ore
javio se jecaj.
Nemiran san
presječe zebnjom
okaljen mač,
u gluho doba noći
probudio me
tvoj plač.

Šta te mori
ljubavi moja,
zašto si zaplakala?
Jel` od tuge,
Il` te nešto boli?
Možda su zli
demoni rata
igrali borbeni ples
oko tebe?
Vojnici ubice,
sluge vraga,
sa fantomkama
preko glava,
što nas otjeraše
sa kućnog praga?
Zakašnjeli otkucaji
klimaksa?
Zamišljeni ljubavnik?
Reci mi šta te mori
ljubavi moja,
zašto si zaplakala?

Nije ništa od toga,
dragi!
To si bio ti,
tebe sam u snu
čula da plačeš!

 


Armin BOLIC 1

Armin Bolić (1987.)
Bosna i Hercegovina


KAJDA AŠKA

Sokakom aška noć kad se spusti
Mahalom tvojom kad rijeka zažubori
Ja cu doci pod pendžer tvoj
Da zapjevam sevdah srca mog.

I teke sam ti, Emina,
U sevdahu bio.
Zumbulom aška, tvoga,
Srce okitio.

S akšamom ranim džanum,
Izaći ćeš u avliju,
Ja tad zapjevat ću
Mom zumbulu kajdu ljubavnu.

 

ILHAMIJA

Slovo slovu derman nije
Ni boja kist da zalije
Neimar kule zakide

I čudan zeman nastade
I vakat vaktu kratak li je
I zulum zulumu žal nije

Ubica ne znaše da bio li je
Ubijeni ne znade da l' živ bijaše
Neznanje znanjem alimi učiniše

I tako čovjek čovjeku zborio
Kadija osudu pripremio
Ilhamija Ilhamiji omču svezao

 

..................................................

 KNS/1.3.2017.

O nama

Aktivnosti koje je Udruženeje realiziralo samostalno ili u saradnji sa drugima spadaju u arhivsku građu čime se dokumentuju programske aktivnosti KNS-a tokom svog društvenog angažmana na polju kulture i umjetnosti.

Tokom javnog djelovanja udruženje je otvaralo prostor za autorsku prezantaciju umjetničkog stvaralaštva mladih autora koji su uobličavali lični umjetnički izražaj u konkretno oblikovane ideje u vidu javnih manifestacija - putem kojih se prezentiraju umjetnička djela i radovi, kako članova KNS-a, tako i suradnika.

Get in touch

Kontakt

Udruženje za kulturu
– Nova svjetlost
Terezija bb, 71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
+ 387 61 524 505
knsinfo1@gmail.com

Facebook stranica