POSLEDNJE ZRNCE PEŠČANOG SATA
Od časa sastanka
do časa rastanka
tek trenutak ljubavi između je stao...
I trenutak nežnosti
propraćen u ćutnji
strahu i slutnji
da je iscurilo poslednje zrnce
u peščanom satu
i kao dželatu
vremenu smo prepušteni...
Trenutak za ljubav
za nedostajanje večnost,
kakva ironičnost!
Tek što se začuo zveket sreće
časovnik preteći
podiže ton
podseća
da nemamo prava na žalbu
i spas,
vreme nad nama ima vlast
i milosti se ne nadamo...
Od časa sastanka
do časa rastanka
tek trenutak snova
između je ostvaren,
časovnik pokvaren,
a vreme sebično i dalje teče
kroz juče i sutra
samo trenutak jutra
nama je podaren...
Više od toga
ne smemo tražiti,
vreme neće ublažiti
bol nedostajanja
niti će čuti tugu dok peva
bez prestajanja
od časa rastanka
do novog sastanka…