Književni dijalog

BILA SI

Bila si mi moja majka,
Moja očevina,
Moja rodna.

Bila si mi moja mladost,
Ljubav prva,
Treptaj oka.

Bila si mi moja učiteljica,
Moja najveća škola,
Moj ponos,
Moja otadžbina.

Bila si mi,
A sad više nisi.
Nisi ista,
Nisi više.

Odnjelo te neko vrijeme,
Tuđi ljudi
Teško breme.

Odnjele te suze majke,
Sestre, nene.
Suze sina,
Kojeg boli ovo vrijeme.

Bole ga godine teške,
Boli ga nerazumjevanje.
Boli ga, gdje ne treba da ga boli,
Da nije ovo teško vrijeme.

Nema više salaša i pendžera.
Nema više roda ni naroda.
Nema više one moje ponosne,
Zemlje moje radosne.

Bila jednom jedna Bosna,
Moja očevina
Moja rodna.

Bila si mi moja gruda.
Nisi više ista,
Nisi.

Književni profil: Rabija Hamidović

BIOGRAFIJA
Rabija Hamidović rođena 1967. god, Zvornik/ Bosna i Hercegovina
Agresijom na Bosnu i Hercegovinu ratne 1992. godine životni put me odveo u Švedsku. Ljubav za poeziju prozu javila se u osnovnoj školu. Moje pjesme ušle su u knjige kao što su - Akademija svjetske književnosti Trandafir Simpetru; Kultorno udruženje „Musa Ćazim Ćatić“; Una rijećima zagrljena; Kultura snova; Srebreničke suze i Udruženje za kulturu - Nova svjetlost.

Alma Buljubašić je rođena je u Travniku. 80-tih odlazi za sunčano Trebinje zbog posla, zbog dešavanja ‘91.godnine seli s porodicom za Dansku gdje i danas radi i piše. Ima tri samostalne zbirke poezije “Dolje na dnu čežnje”, “Putujuće srce” i novu “Seharu ljubavi”. Pjesme su joj uvrštene u 28 zajedničkih zbirki poezije a dobitnik mnogih priznanja, a najdraže joj je “svjetsko priznanje za mir”. Školovanje:Završen prvi razred ekonomske škole,tekstilna. U Danskoj socijalno zdravstvena pomoć i kontrolor higjene. Danas je ponosna penzionerka.

Gordana Sarić (Crna Gora) - književni profil

ПЕНЗИЈА

Пробуди се и погледа на сат. Пет и тридесет. Као и свако јутро устаје у исто вријеме и ако не мора нигдје да иде. Нико га више не чека и не тражи. Цијели дугачки дан је пред њим. И читав низ других једнаких и безличних. Већ пет година је доктор Синиша у пензији. Колико је раније желио те дане одмора далеко од пацијената, борбе за живот, операција, оптерећен бригом да ли ће рана зацијелити, хоће ли рука или нога правилно срасти? Био је одличан хирург, савршено правио рез, ушивао шав. Зато су сви жељели да их баш он оперише. Познат и цијењен, свугдје је позиван и дочекиван са највећим и најдубљим поштовањем. Годинама је водио болницу, био политички активан, почасни члан бројних културних и спортских друштава. Без њега се није могао замислити ни један пријем, ни једна манифестација.