STIHOVIMA KROZ MAŠTOVITE SLIKE MLADOSTI I ZRELOSTI
Beisa ROMANIĆ, ŽIVOT JE KALEIDOSKOP
Panonijapres, Novi Sad, 2021.
Knjiga poezije – prvenac Beise Romanić (1946, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i
Hercegovina), koja živi i piše u Novom Sadu, ugledala je svoje svetlo ove godine 2021.
Knjiga je posvećena Pesnikinjinoj majci Vasviji: „Još uvek sam u Tvom krilu majko, /
slušam otkucaje najplemenitijeg srca. / Podrhtavam i treperim kao jasika trepetika... / U
knjigu su uneti značenje i lepota umeća književnog izraza u pisanju poezije... Pesnikinjina
disanja dušom od svile.
Između ostalog, u knjizi je Beisa Romanić napisala i sledeće: „Smatram privilegijom moje
poznanstvo i drugovanja sa velikim umetnicima pisane reči toga vremena, a gospodin
Miroslav Mika Antić mi je jednom prilikom rekao: „Ženo, piši! Tvoj život je raskošan,
svetlucav, titra i zrcali kao Kaleidoskop!“ Miroslav Antić je, sa svojim blagonaklonim rečima
i delima, bio podsticaj mnogim piscima, pa i Pesniknji Romanić, koja je u znak sećanja i
zahvalnosti odabrala baš ovaj naslov za knjigu, koji je vrlo originalan i autentičan.
Zato u ovoj knjizi, kao u stvarnom kaledioskopu, pojavljuju se stihovi i čitave pesme, poput
zrcala, koje kroz bajkovite boje i dosanjane slike izazivaju uzvišena osećanja, vibracije na
tananoj žici života.
Pesnikinja posmatra i beleži divne oblike, ali i emocije, intuitivno iskazujući svoj
senzibilititet i pri tom kaže: „Ljepota je u nama, jer mi vidimo lijepo. Otuda dolazi i odnos
prema drugima... A, meni moja knjiga znači kao deo moje duše... Treba imati bereket u onom
što je naše.“
Neko je rekao: “Naučimo li gledati, ovaj svet se pretvara u ogroman kaleidoskop boja i linija,
u čarobno pozorje, u očarane gradine, o kojima se govori još samo u bajkama… “ Pred nama
je jedan od tih kaleidoskopa u kome se kroz zrcala prepliću i spajaju stihovi i boje, stvarajući
maštovite slike mladosti i zrelosti. Skala boja uvijenih u kolutove se okreće kao kaleidoskop.
Kod zelene Pesnikinja otvara oči , jer se njeni stihovi spajaju sa rečnom površinom Vrbasa i
Dunava, na kojoj se talasaju njeni stihovi, opet stvarajući čudesni kaleidoskop boja i nijansi.
Dunav reka u Pesnikinjinoj mašti poprima zelenu boju, podsećajući je na reku njenog
detinjstva i mladosti – Vrbas. Ove dve reke su trajna inspiracija Pesnikinje, kao i gradovi
Banja Luka i Novi Sad, koje, čini se voli, istim intenzitetom i obogaćuje istim ili veoma
sličnim emocijama.
Knjiga sadrži šest ciklusa: „Rane pesme“, „Nostalgične pesme“, „Pesme sa posvetom“,
„Nešto malo proze“, „Pesme iz duše“, „Poema za Vivijen.“ U knjizi je zastupljena poezija sa
stošesnaest pesama, proza, balade, poeme, pisma... U priči “Oskoruša“ (ruski – rjabina),
saznajemo šta je profesoricu Beisu Romanić opredelilo da studira ruski jezik. To je bila njena
ljubav prema velikanima ruske književnosti, a uz učenje jezika širilo se znanje o tom narodu,
istoriji, ruskom prostranstvu, običajima, tradiciji, folkloru i melodičnim ruskim pesmama,
prijemčivim našoj duši.
‘’Nemoj da ti je svejedno. Od toga se čovek nikada ne oporavi.’’
Sergej Aleksandrovič Jesenjin
Spisateljici Romanić nije svejedno, jer da joj je svejedno ne bi napisala knjigu, koja sadrži
dvestotine strana. Ispevala je delove svoga života, na poseban način. Većinu pesama je
napisala u ženskom rodu, a nekoliko njih u trećem licu jednine, kao i u muškom rodu: “Ne
okreći mi leđa“, „Volio sam Dijanu“, „Sjećam se“, “Ostani tako“, itd. Ove i slične pesme,
pripadaju ciklusu “Rane pesme“, koje su bile u pesničkom spomenaru i vremeplovu, kada je
Pesnikinja imala šesnaest godina. Pesme su ljubavne, elegične, refleksivne, rodoslovne:
„Ulicom mirisnom bijeloga jasmina / Prolazila sama ta divna Emina. / Zastala je načas,
osmeh mi je dala. / Baš sam bio srećan, od srca joj hvala. / – „Ulicom mirisnom – Sestri
Emini“. Pesme posvećuje svojim sinovima, unucima. Deskriptivne: “Blijedo žut il’ skoro
taman / Na pustom drumu / List se oprašta bolno i sjetno...“ / – „List na izdisaju“.
U ciklusu „Nešto malo proze“, spisateljica kaže:
... Tako se svakoga dana budila ta ljepotica smještena na obje strane Vrbasa sa dušom čiste i
čedne djevojke, u isto vrijeme plahovite i pitome sa utkanim bojama bosanskog ćilima. Na
isti način su se budili i njeni žitelji, pozdravljajući banjalučki... Pa neka mi neko pokuša da
oduzme tu moju banjalučku pripadnost!” – „Eh, Mi Banjalučani – Divan je osjećaj
pripadnosti rodnom gradu“
“Stojim na bedemu Petrovaradinske tvrđave. Okom te mazim, glasom ti pevam, veliki i
slavni Grade Crvenog Oktobra. Kao majka brižno te pratim, čuvam i volim i ne dam da te
sukob savlada…” - “Život u Novom Sadu”
Postoji i vreme pravog otkrivanja suštine – “Tvoja sam pisma sačuvala”
Pisma koja je spisateljica otvorila nakon 33 godine. Broj sa puno simbola. Zagonetka u
kovertama!
Ovu knjigu su obogatile recenzije Lazara Lukajića, književnog kritičara, Jelene Glišić
Braunović, pesnikinje i razredne Beise Mešić Romanić. Za recenziju Jelene Glišić Braunović,
Beisa je napisala da joj je najdraža. Zatim, reč urednika Mersada Rajića, koji je u
Predgovoru, između ostalog napisao: “Nije ni čudo da i danas luta ulicama u potrazi za
sestrom Eminom, da bi vas čarobnim štapom njenih emocija i mašte, odvela u Španiju, do
Granade i Crvene Alhambre kako biste uživali u temperamentnom plesu Huanite, minut
poslije toga, vidite zvjezdano nebo antičke Troje, osjetite ljubavni uzdah Parisa i bijes
Menelaja…” Dizajn knjige je uradio Mersad Rajić, Kanada, koji je knjigu ulepšao
fotografijama u boji, koje su u dosluhu sa motivima pesama. To nam govori da su knjigu
opremili Beisini dragi ljudi rasuti širom sveta. Beisa ih je čežnjom stihova okupila.
Ni čitaocu nije svejedno, jer na kraju knjige postaje bogatiji za lepotu izraza u stihovima
prelivenim čitavim spektrom boja i nezaboravnih slika dva voljena i najlepša grada regiona,
Banja Luke i Novog Sada. Pesnikinja Beisa Romanić nas je ogrnula velom lirizma, a pesme
joj se presijavaju kao zrcala u kaleidoskopu, budeći oduševljenje, radost i bezbrižnost.
Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ
Novi Sad,
20. jun 2021.