NEMA PESMA
Moja je pesma nema,
sada su pusti bulevari
samo koraci po asfaltu zvone,
starim kišobranom kotrljam
trag od uspomena.
Da te nađem - hodam kroz san
tad gonjena zver daje se u beg,
a samo se tvoja sena
provlači izmedju stabala kestena
i pada prvi sneg.
Dolazi jos jedna zima
okovana starim kletvama
pa lutam s tobom kroz okićen grad -
vežem te u čvor na pertlama
i svuda te ima.
Dok koračam po besmislu
uhvatim te za promrzlu ruku,
a pusta tišina, veliko ništa
zalepilo se za đonove
i teške su mi cipele
što zbogom za sobom vuku.
U sporednim ulicama Knez Mihajlove
mećava briše moje tragove,
na licu se tope pahuljice tišine,
a između zgrada odjekuje
promrzla tama - k'o da nisam sama
kad ti vrisnem ime
